Zovem se Crvena

MOJI LINKOVI



Crvenih:37912

"I'm not crazy. My mother had me tested."

Posts

19.02.2017.

Veče sreće

Neki dan se mi društvo dogovorimo da izađemo u Element (disko klub). Nismo dugo svi skupa izlazili pa dogovorimo prvo na kafu da odemo oko 9h. Momak i ja se nađemo oko 7h u City-ju kafiću i bili skupa dok i ostali nam se nisu pridružili. Bile nas 4 djevojke i njih 3 momka. Kad posle pridruži nam se još jedan momak sa curom i svi se skupa uputimo u Element.
Čim smo došli i stali za naše stolove, meni nešto bezveze, poče mi se spavat, atmosfera nikakva. Želudac me juče cijeli dan mučio pa sam samo vodu pila. Oni svi počeli plesat a ja se nagela na momka i ne mrdam. Kad on meni oko pola 12 govori:
- Hej, hajmo nas dvoje malo prošetat, neka njih tu, kad krenemo kući, okupit ćemo se.
I tako i bi. Uzmemo mi svoje jakne i izađemo u prohladnu noć. Sa svih strana se čuje iz kafića muzika uživo. Tamo u Corsu uvijek puno jer Fatmir tamo pjeva/svira.
Nastavimo mi lagano šetati, onaj vazduh godi pravo, prolazimo pored policije, onaj jadnik policajac jedan izašao, mrzne se.
Nastavimo mi dalje, poče biti hladno, i mi produžimo u City opet i tamo muzika uživo. Sjednemo u odvojeni dio kafića, nije bilo nikog tu, svi su tamo bili u glavnom dijelu plešu i pjevaju sa pjevačem. Mene moj dragi zagrli i ja se opustim u zagrljaju i uživam u toploti i muzici koja se čuje. I stvarno je istina kada kažu da za sreću treba malo. Tako sam se osjećala ispunjeno i sretno. Biti tu u njegovom zagrljaju i osjećati se tako sigurno. Nismo puno pričali, uživali smo u tišini.
Tamo negdje oko pola 2, muzika se zaustavi, izgleda vrijeme da se igramo raspe. I mi krenemo i vratimo se u Element. Nađemo se sa ostalima i lagano kući.

18.02.2017.

Pročitah,kopirah

– Nisam dobro.

– Ej, bre! Ti, bre!



Ej, bre! Ti, bre! Dva najjača Žmuova argumenta u svakom razgovoru koji sadrži neku moju izmišljotinu. Ovog puta izmislila sam krizu „ženskog identiteta“.



– Ne tražim ti da me spasiš, samo da mi poveruješ kad ti kažem da nešto ne mogu.



Nekad je tako bilo lako da budeš žena. Trebalo je samo da budeš ženstvena. Da usvojiš neku društvenu paradigmu. Da kuvaš ukusna jela. Da se umiljkavaš kao mačka. Da osvajaš sobom.

Nit lepa, nit mršava. Samo harizmatična.

I ako je nekako moguće – slaba. Da ti muškarac pomaže, da te kao vodu na dlanu nosi. Da te spasi. Da te čuva.

Danas nije dovoljno da si SAMO to. Više su na ceni ove jake žene od kojih svi beže. Neukrotivo privlačne. One koje niko ne sme da osvaja, a kamoli spašava. Ova „slaba žena“ varijanta što hekla, kuva i trepće uglavnom je i ona što zvoca.

Jasno, super žena radi sve što radi „slaba“. Al’ bez zvocanja. Zato se od nje sve i očekuje. Sa osmehom. E sad, kad si jaka žena, ono kao super, sa pravim super moćima, možeš baš lepo da preguraš dan. Ogrneš se optimizmom i nekom (ko bi ga znao odakle iskopanom) energijom i furaš.

Dok furaš, govoriš tiho i nosiš magiju sa sobom. Nema veze što te život glocka. Hodaš sa tajnim prostorijama za tugu, nervozu i ljutnju u sebi. Nosiš svoju ljubav kao krunu. Nosiš svoju sreću kao plašt. Kao da ti život ne može ništa. Sve dok ti jednog dana sva ta jačina ne procuri niz lice. Kroz suze.

– Nisi ti takva super žena. Ti si moja. Najsnažnije biće na planeti.

– Zvuči kao da sam vanzemaljac. Kao da umesto srca imam magičnu mašinu koja ispunjava želje i ne prestaje da radi.

– Pa ti i imaš magično srce.

Gleda me pravo u oči dok mi to govori. Oboje se pravimo da pelena male K. nije između nas.

– Dušo, nisam ja toliko jaka.

– Nisi. Jača si.

15.02.2017.

Zaraza simsom

Hoću da igram sims. Od kad sam vidjela kod Wan, vratila mi se stara želja. Imam 2 CD-a ali ni jedan mi neće jbg. Vidjela sam da je Tram postavio neke linkove kod Wan u komentaru ali mi traže šifre one glupe a ne znam gdje da ih nađem. Pomagajte.


Stariji postovi